Dogodilo se nedavno ...

:: 15. jun ::

Centar za kulturu Kladovo u susret 26. junu, Svetskom danu borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, u saradnji sa Nacionalnom mrežom nevladinih organizacija za borbu protiv droge, sprovodi niz aktivnosti kojim se skreće pažnja javnosti na problem zloupotrebe droge. 
U želji da se unapredi i očuva zdravlje građana, a mladima da se podigne svest o važnosti smanjenja korišćenja psihoaktivnih supstanci i šteti prouzrokovanoj zloupotrebom narkotika, sprovedeno je anketiranje omladine na području opštine Kladovo.
Tok ovih  aktivnosti možete pratiti na posebnom web portalu koji je ovim povodom aktiviran.

Pratite i učestvujte: http://www.da-li-droga-upravlja-tvojim-zivotom.org.rs

:: 27. maj ::

Na pozorišnoj sceni Centra za kulturu Kladovo, odigrana je  predstava „Susret“ pozorišta „Dadov“ iz Beograda. Predstavu čine tri jednočinke („Poseta“, „Vili voljeni“ i „Čarape“) u režiji Matjaž Šmalc.
Zajednička tačka svih jednočinki jeste odnos između žene i muškarca i apsurdne situacije u kojoj se likovi nalaze. Kroz njihove duhovite dijaloške radnje, u predstavi nastaju, naizgled, bezazleni konflikti, koji na kraju kulminiraju kao „tačka prekretnica“ suštine njihovih odnosa.
U predstavi igraju mladi glumci: Marina Vodeničar, Jelena Trkulja i Nebojša Đorđević (1982.g.) koji je rodom iz Kladova.
Publika je gromoglasnim aplauzom pozdravila, prvenstveno, svog meštanina, apsolventa Fakulteta dramskih umetnosti, koji je dokazao svoj talenat i glumačko umeće briljantno odigranim scenama.
Povodom dobrog puta ka slavi, direktor Centra za  kulturu Kladovo Žaklina Nikolić, uručila je Đorđević Nebojši simbolični „Letopis“.
U tekstu Letopisa izražena je želja za još veće glumačke uzlete i uspone na kojima će slaviti kulturnu scenu svoje zemlje i svog rodnog grada.
Inače, iz Kladova rodom potiču još dva poznata glumca, Aleksandar Goranić (1945.) glumac pozorišta „Boško Buha“ u Beogradu,  i Svetislav Goncić (1960.) glumac „Ateljea 212“.

:: 18. maj ::

Ministarstvo kulture je nedavno predstavilo projekat Put kulture -  Tvrđave na Dunavu. Cilj projekta je promovisanje i razvijanje temtskog kulturnog turizma duž Dunava, gde unapređenje turizma predstavlja jedan od prioritetnih ciljeva za narednih deset godina. Zamisao ovog projekta je da reprezentativne tvrđave na Dunavu, nastale kroz vekove, pod uticajem različitih kultura, poveže u jedinstven kulturno turistički proizvod I da ga plasira na domaće i inostrano tržište.

Tvrđave, kao spomenici kulture, dobijaju mogućnost prenamene i pozicioniranja na kulturnoj mapi Evrope, što stvara prostor za razmenu iskustava u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i mogućnost ekonomski održive investicije za revitalizaciju i rehabilitaciju spomenika.

Područje opštine Kladovo obiluje kulturno istorijskim znamentiostima. U projektu Put kulture – Tvrđave na Dunavu, istaknuta je Tvrđava Fetislam.

Kladovska tvrđava – Fet(h)islam, u prevodu pobeda Islama jeu ovome obliku podignuta 1524. godine, od kada je u sastavu Vidinskog sandžaka (1396.). Fethislamska nahija, omeđana Dunavom je od ušća Timoka, obuhvatila današnji Ključ i Krajinu, sve do Đerdapske Klisure-Kazana i planinskih masiva Miroča i Deli Jovana. Predata je zajedno sa gradovima – tvrđavama 1867. godine. Kladovska tvrđava se nalazi na ulazu u Kladovo iz pravca zapada. Čine je dve fortifikacione celine iz različitih epoha, poznate kao Malii Veliki Grad.


:: 17. april ::

Centar za kulturu Kladovo je organizovao tradicionalne prolećne izložbe domaće radinosti po mesnim zajednicama Opštine. Meštani Davidovca, Rtkova i Reke, okupili su na jednom mestu domaće rukotvorine, stare predmete , rukom šivene i vezene nošnje, retke i vredne detalje naše domaće radinosti. Novčane nagrade za najlepše postavke i radove, uručila je  Žaklina Nikolić direktor Centra za kulturu Kladovo. Obilazak mesnih zajednica je bio ispunjen predivnim utiscima zbog srdačnih domaćina, maštovitih i bogatih postavki, ali i prelepih pejzaža okolnih naselja. Pogledajte u priloženom foto kolažu.

:: 17. april ::

Centar za kulturu Kladovo u ponedeljak, 21.IV, na pozorišnoj sceni predstavlja dramu “SUZE SU OK” - rađenu po istoimenom romanu Mirjane Bobić Mojsilović, u izvodjenju glumaca Zvezdara teatra i u režiji Milana Karadžića.
„Suze su OK zato što oni koji su bar jednom plakali zbog ljubavi znaju šta znači voleti.
Suze su OK i onda kada zbog njih ostanemo bez glasa, jer su jedine koje su bile uz nas kada nikoga drugog nije bilo.
Suze su OK i ako ih prolivamo zbog pogrešnih pesnika, koji nas čak nisu udostojili ni posvete jedne svoje pesme.Suze su OK i kada padaju jer oplakuju nekoga ko je morao umreti."
Sjajnu dramu izvode: Tanja Bošković, Ivan Jevtović, Rade Marjanović i Milan Caci Mihailović.
Dođite i darujte svoj aplauz za ljubav.

Koristan link: http://www.mirjanabm.com

:: 08. april ::

Uz saglasnost autora teksta, “Karta Hiking & Biking at the Iron Gate in Romania and Serbia”, Jovana Erakovića – Joneta,  objavljujemo interesantne tekstove u kojem ćete bolje upoznati lepote Đerdapskog podneblja.
“Iz štampe je izašla mapa planinarskih i biciklističkih ruta u zoni Nacionalnog parka Đerdap na srpskoj, i zaštićene zone "Poncile de Fer" ("Gvozdena vrata") na rumunskoj strani Dunava.
Celina koju u ovom području čine naša i rumunska obala sa njihovim neposrednim zaleđima, po svojim prirodnim potencijalima je nebrušeni dragulj koga je baš takvog dovoljno prikazati radoznalim očima da bi postao i vrhunski evropski turistički "proizvod". Projekat "H&B at the Iron Gate" je doprinos u tom pravcu: zahvaljujući uspešnoj međudržavnoj saradnji, po prvi put je čitavo područje predstavljeno upravo kao jedna celina, umesto da bude podeljeno na veštački način, rekom kao granicom. Tako Dunav i u projektu i na karti spaja umesto da razdvaja, i poziv koji se na ovaj način upućuje domaćim i stranim ljubiteljima prirode jeste da dođu i da istražuju s obe strane Gvozdenih vrata, jer će tako najpotpunije spoznati njihovu izvanrednu lepotu.
Osnovni cilj karte kao prve faze projekta je da inspiriše strane posetioce i da ih ohrabri da posete zone koje su udaljenije od dunavske magistrale (do sada praktično isključive maršrute takvih namernika), to jest da zađu i u planine iznad nje. Zato je karta početkom marta prvi put zvanično predstavljena u Berlinu, na najvećem svetskom sajmu turizma. Ali ona je svakako namenjena i domaćim planinarima i ljubiteljima planinskog biciklizma, kojima "otključava" ovo čudesno, ali i čudesno slabo poznato područje naše domovine.
Istraživanje i snimanje na terenu je obavljano od proleća do kasne jeseni 2007. godine a na svakoj strani (rumunskoj i našoj) su radili lokalni timovi. Rezultat: 21 ruta na rumunskoj strani (pešačenje i biciklizam zajedno) a na našoj čak 48 ruta, staza i spojnih stazica.

Naša strana...

Projekat je na našoj strani urađen u saradnji sa direkcijom Nacionalnog parka Đerdap i Turističkom organizacijom Majdanpeka.
U startu je bilo predviđeno da se radi samo na području NP Đerdap (od Golupca do nadomak Kladova) ali su potom dodate i rute do zanimljivih i vrednih mesta van NP, tako da je na kraju pokriven oko 150km dug pojas duž Dunava, površine oko 1600 kvadratnih kilometara.
"Pokriven"... treba shvatiti uslovno jer je ovaj prostor pravi lavirint, i mogućnosti za kretanje novim stazama su skoro neiscrpne. Stoga kartu i pored retko velikog broja u njoj sugerisanih ruta treba shvatiti najpre kao preporuku za ono što je po našem mišljenju najlepše i najbolje - mimo toga, svaki zaljubljenik u lutanje i otkrivanje ima na raspolaganju pravi mali kontinent u zelenoj džungli iznad Dunava."
Od autora teksta, Jovana Erakovića, saznajemo da će se uskoro pojaviti detaljniji web vodič, kao i njegova štampana verzija (koja će ići uz kartu) gde će svaka ruta sa karte biti posebno i detaljno opisana.
Preporučujemo Vam da pročitate tekstove i pogledate prelepe fotografije iz predela Đerdapske kliksure.

http://www.ciklonaut.com/projekti/djerdap/karta/iron_hb.htm
http://www.ciklonaut.com/Turoteka/2001/Istocna2001/04.htm
http://www.ciklonaut.com/Turoteka/2001/Istocna2001/sadrzaj.htm
http://www.ciklonaut.com/Turoteka/2001/Istocna2001/maprof_istocna2001.htm
http://www.ciklonaut.com/Turoteka/1999/East_Sasha/nedelja.htm
http://www.ciklonaut.com/Turoteka/2004/Drum2004/1.htm#san
http://www.ciklonaut.com/Razno/pariz-peking.htm


:: 31. mart ::

U izdanju Centra za kulturu Kladovo promovisana je vrsna monografija “Poletom do Poleta” autora Višeslava Živanovića, publiciste iz Kladova.

“U Kladovu lociranom u Krajini i Ključu, na granici Vidinskog i Beogradskog pašaluka, na razmeđi istoka i zapada, krsta i polumeseca I nekoliko nacionalnih kultura (Srpske, Rumunske, Bugarske i Austrijske), odmah oživljava kulturni život. Čini se da on nikada ovde nije ni prestajao. Vekovima su čuvani običaji, nošnja, igre, poskočice, pesma. I novi kulturni poticaji će odavde krenuti. Prevod “Telemaha” Stefana Živkovića, Vukov rad na jeziku, svoje tragove će ovde ostaviti i Sima Milutinović Sarajlija. Nastaviće ih ljudi ne tako zvučnih imena, ali odani svojoj otadžbini i narodu. Oro, pesma i igra su negovani i posebno stvarani na ovom prostoru i u doba Vuka Karadžića i Hajduk Veljka, a 1857. godine počinje sa radom prvo diletantsko pozorište."

Tako u knjizi “Poletom do Poleta” počinje priča o prvim građanskim kulturnim udruženjima i organizacijama, o gradskim i crkvenim horovima, o narodnom oru i pevačkim udruženjima.

Pored komšije Mokranjca, Živojina-Žike Tomić prvaka Beogradske opera,Mihaila-Mike Tomića vajara, Dimitrija Ginića glumca i drugih zvučnih imena, kao kulturni poslenici i stvaraoci, rame uz rame, staju i  učitelji, sveštenici, đaci, retki studenti, pisari, zanatlije, domaćice, kalfe i šegrti. Njihovo umetničko “školovanje” i delovanje u Kladovu, obavljaće se u okviru “Diletantskog pozorišta”, “Pevačkog udruženja Jugović”, đačkog hora “Nada”, “Narodnog ora”, “Sokolskog društva” i drugih udruženja, osnovanih na amaterizmu, ljubavi prema umetnosti, glasu srca.

“Srebrne kulturne niti” njihovog delovanja upredaju se u beskrajno klupko koje se kroz vihore Prvog i Drugog svetskog rata protežu do donašnjih dana. Sa Vukovim, Veljkovim, Mokranjčevim, Ginićevim imenima izaći će na svetlo dana i imena učitelja Krasojevića, Mihajla Bijelića, Milutina Boranijaševića, Vojislava Stamenkovića, Bore Milenovića, Dušana Đokovića, Ljutice Dimitrijevića, Joce Jovanovića, Jove i Nikole Đorđevića, Paje poklisara, popa Đorđa Popovića, njihovih donatora Uroša Brkića, Jakova Lazarevića, Grigorija Burtanovića, braće Janković i drugih.

Te građanske kulturne organizacije i udruženja zameniće posle Drugog svetskog rata društva od kojih će u jednom “Kulturno prosvetnom društvu POLET” sve to biti objedinjeno. U društvu će dolaziti i odlaziti ljudi, menjati se generacije, ali će ono suvereno do sedamdesetih godina u tom “zlatnom dobu amaterizma” objedinjavati sve “ono naše što nekad bejaše."

Imena dece koja sada počinju prve korake u “Poletu”, sa njihovim koreografima, vođama I učiteljima, spojiće se sa začetnicima – tvorcima  prvih kulturnih poticaja u Kladovu, I nastaviti besprekidni niz.

Priliv na veliko gradilište Hidroelektrane “Đerdap”, izmene društvenih uslova, promene sistema, potiskivale su građanske običaje i kulturu donoseći nove, ne uvek i napredne uticaje, ali “Polet” tu kulturnu bitku, za odbranu “našeg” uspeo je da dobije.

“Polet” je danas amatersko kulturno umetničko društvo koje okuplja oko 200 članova, promoviše foklor Đerdapskog podneblja i nastavlja priču o istoriji Kladova.

Na promociji su govorili: Božidar Blagojević – dugogodišnji direktor Istorijskog Arhiva u Negotinu, Miodrag Stefanović – jedan od osnivača manifestacije “Mokranjčevi dani” u Negotinu, Bora Dimitrijević – direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, Dragoljub Firulović – umetnik iz Negotina, Stojan Todorović – novinar dnevnog lista “Politika”, Žikica Nikolić – predsednik Upravnog odbora AKUD “Polet” i Žaklina Nikolić – direktor Centra za kulturu Kladovo.


:: 24. mart ::

Centar za kulturu Kladovo uključio se u projekat “Nacionalna kampanja  podizanja svesti o štetnosti droga”. Cilj kampanje je; unapređenje i očuvanje zdravlja nacije, podizanja svesti o smanjenju korišćenja droga i štete prouzrokovane zloupotrebom droga po zdravlje pojedinaca i društva.

“Da li droga upravlja tvojim životom?”  je logo koji će pratiti sve aktivnosti Centra za kulturu Kladovo.

Tim povodom, u saradnji sa Specijalnom bolnicom za lečenje bolesti zavisnosti iz Beograda, priređena je promocija knjige “To može biti i Vaše dete”. Ova knjiga predstavlja najkompletnije izdanje te vrste kod nas. Izuzetno je edukativna i zasnovana na najsvremenijim kliničkim istrazivanjima. Namenjena je prvenstveno roditeljima i deci kao i svim institucijama koje se susreću sa ovom bolešću. Na promociji su govorili autor knjige Dr Boro Lazić i lečeni konzumenti.

Nešto više o tome možete saznati na: http://www.spec-clinic.org

:: 12. mart ::
Centar za kulturu Kladovo i  Udruženje „Misija kreativa Kladovo“, povodom 8. marta Međunarodnog dana žena, priredili su uspešnu i izuzetno posećenu prodajnu izložbu tkanih radova i modnu reviju.
Slavica Boraković, predsednica ovog udruženja, ističe da su za godinu dana rada 20 članova, već plasirali svoje gotove proizvode tržištu po čemu postaju prepoznatljivi. Zahvaljujući programu obuke ADF/CRDA koju je finansirala USAID, 10 članica je besplatno obuceno za rad na razbojima koji su poklonjeni „MMK“. Udruženje svakodnevno radi u prostorijama galerije doma kulture u Kladovu.
Rukotvorine vrednih tkalja „MMK“, kao savršen spoj savremenog i tradicionalnog koji iz zaborava vraćaju lepotu tkanja, veza, pletenja i heklanja, ujedno oslikavaju bogatu kulturnu baštinu Đerdapske regije. Kreativnost i umeće članova „Misije kreative“, prikazana je modnom revijom u kojoj su se uspešno predstavili mladi manekeni Kladova.
Izložbu su otvorile, Žaklina Nikolić direktor Centra za kulturu Kladovo, i Dušanka Botunjac akademski slikar iz Negotina -  koordinator Etno mreže u ovom delu Podunavlja.

:: 05. mart ::

Profesor francuskog jezika iz Kladova Srđan Adamović prihvatio se pionirskog posla da deci naših iseljenika u Francuskoj predaje maternji jezik. Ovu školu posle desetogodišnje pauze, krajem prošle godine, u Strazburu su otvorili Konzulat Srbije i Misija Republike Srbije pri Savetu Evrope.
Nastavu na srpskom jeziku, za sada, pohađa oko 120 učenika od prvog do osmog razreda, koja srpski jezik slabo govore ili ga uopšte ne znaju.
Na području Diplomatsko konzularnog predstavništva u Strazburu nastavnik Srđan Adamović pokriva više gradova (Nansi, Miluz, Montbelirad i Belfort).
- Rad s našom decom u Francuskoj za mene je veliki izazov i zadovoljstvo, jer ću učenicima pomoći da savladaju jezik roditelja i daljih predaka. Nivo znanja maternjeg jezika ove dece zavisi prvenstveno od roditelja, njihovim vezama sa maticom i želje da ih nauče srpski jezik i ćirilicu. Ima, naravno, i dece koja u Francuskoj sasvim solidno govore naš jezik. Veliki je, ipak, problem raditi u takvim mešovitim grupama - kaže profesor Srđan Adamović, objašnjavajući da je Ministarstvo prosvete i sporta Vlade Srbije prvi put donelo program za ovu dopunsku školi i da će, kako veruje, to uskoro dati dobre rezultate.
Ovaj prosvetni radnik ima veliko iskustvo u radu sa školarcima u Kladovu. Sredinom devedesetih godina, u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom iz Beograda, pokrenuo je rad Ogranka alijanse Srbija-Francuska, zatim školu na francuskom "Jelena Anžujska" za sve uzraste, kao i pozorišnu trupu "Danubius teatar", sastavljenu od učenika gimnazije koji su s predstavama na francuskom jeziku na brojnim domaćim i inostranim međunarodnim festivalima, imali zapažene nastupe.
Zahvaljujući zalaganju ovog mladog pedagoga, u Kladovu su u dva navrata održane polufinalne večeri Međunarodnog takmičenja pevača amatera francuskih šansona, a uspostavljena je saradnja i organizovane posete učenika i profesora Srednje škole "Sveti Sava" i srednje škole "Tabujer" u gradu Roš Sirjan u okolini Nanta. NJegovim stopama da uče i studiraju francuski jezik krenulo je mnogo mladih ljudi iz Kladova.

:: 19. februar ::

Centar za kulturu Kladovo u sredu 20. februara predstavlja Sonju Savić sa multimedijalnom monodramom “Tajna venčane fotografije” pisanu po tekstu kolumniste “Kurira” Olge Stojanović.
Monodrama će sve ljubitelje ove vrste pozorišne umetnosti, kažu upućeni, zaista šokirati.
Na pitanje “Zašto se to sve tako desilo?” dobićete odgovor “Zato što su nas naučili da tako treba!”. Drama u kojoj imaš osećanja da se naježiš od smeha i nasmeješ od tuge. Drama koju može da iznese sjajna I uvek kontravezna Sonja Savić.

Ova predstava se 19. februara igra na sceni Doma kulture u Negotinu, 20. u Kladovu, a 21 u Boru.

:: 12. februar ::


U Galeriji Centra za kulturu Kladovo priređuje se neobična izložbena postavka. U pitanju je IZLOŽBA VOŠTANIH FIGURA Muzeja voštanih figura u Sankt Petersburgu.


Ovaj muzej broji preko 1500 eksponata, a na putovanje kroz Srbiju ''krenulo'' je 26 figura poznatih ličnosti iz sveta filma, sporta, muzike i politike. Ukoliko posetite gradsku galeriju, videće te Merilin Monro, Osamu Bin Ladena, Brusa Vilisa, protagoniste popularnog filmskog serijala ''Hari Poter'', Adriana Ćelentana i mnoge druge junake predstavljene u njihovoj prirodnoj veličini, a izrađene od čistog pčelinjeg voska.


Ukoliko još uvek niste posetili ovu izložbu, evo nekoliko informacija o figurama koje vam mogu biti zanimljive: da bi se jedna od ovih skulptura napravila, potrebno je desetak vajara, od 3 do 6 meseci rada i između 6 i 8 hiljada dolara. Sve kosmate površine na figurama su rađene usađivanjem dlaka. Da bi se jednoj figuri usadila kosa, obrve i brada, potrebno je između 40 i 60 hiljada uboda iglom. Oči na figurama su u stvari očne proteze i, pored zubnih proteza, jedini su detalj na figurama koji nisu izrađeni od voska. Optimalna temepratura za skulpture je između - 30 i  + 40 stepeni.




Izložba je otvorena 08.februara i trajaće do17. februara. Ukoliko planirate da posetite ovu postavku, to možete učiniti svakoga dana od 10 do 20 čas. Uz našu toplu preporuku da to i učinite, i jedan mali savet – obavezno ponesite foto-aparat.




:: 2. februar ::

Centar za kulturu Kladovo u  želji da  afirmiše mlade stvaraoce, nastavlja sa predstavljanjem mladih talenata opštine Kladovo. Nedavno je priređena je prva samostalna izložbu radova, Maje Udilović, učenice I godine Srednje škole „Sveti Sava“ u Kladovu.

Maja Udilović je dobitnik niz vrednih republičkih, regionalnih i lokalnih likovnih priznanja, iz kojih izdvaja svoju prvu nagradu, koju je dobila kao učenica IV razreda osnovne škole - prva nagrada Narodnog muzeja u Beogradu za vajarski rad „Kapija Fetislama".


Njenu prvu izložbu ovorio je Nedim Hadžiahmetović – Mafa, vajar i predsednik udruženja likovnih stvaralaca Negotina.

Atmosferi same izložbe doprineo je vidljivi duh mladosti koji se pre svega ogledao u velikom broju Majinih vršnjaka koji su joj pružili nesebičnu prodršku.




:: 25. januar ::


Centar za kulturu Kladovo, u sredu 30. januara,  svojoj vernoj publici predstavlja Kabare Radeta Jovanovića „Dobra stara vremena".
Predstava Pozorišta na Terazijama u Beogradu je nastala po tekstovima domaćih pisaca; Mome Kapora, Matije Bećkovića, Duška Radovića, Branka Ćopića i drugih. Duhovito i ironično govori o detinjstvu, ljubavi, prijateljstvu, prošlim vremenima.

Gosti kabarea su -  Tanja Bošković i Lola Novaković.




:: 16. januar ::
Centar za kulturu Kladovo je povodom 50 godina rada i  stvaralaštva likovnog umetnika Mladena Jotova, izdao monografsku publikaciju koja obeležava vredan jubilej kladovskog slikara.

Mladen Jotov je prvu samostalnu izložbu u Kladovu priredio sada već daleke 1957. godine.  U gradskoj čitaonici, koja se nalazila preko puta kafane „Srbija“, izloženi su prvi akvareli divlje Đerdapske klisure, ulja na platnu sa božanstvenim ženskim likovima, kao i motivi Kladova. Od tada, do danas, nastalo je oko 2500 umetničkih dela Mladena Jotova, koji se nalaze širom sveta.  Jedini je slikar, sa ovih prostora, koji je u kontinuitetu stvarao i ostavljao trag u oblasti likovnog stvaralaštva. Kao nastavnik likovne umetnosti, brižljivo je pratio rad talentovanih učenika, uticao na fomiranje njihove svesti o umetnosti, i bio im uzor radeći sa njima odgovorno, strpljivo i marljivo.

Na svečanoj promociji publikacije, mnogobrojnoj publici, obratila se Sanja Stojanović, akademski slikar iz Kladova, bivša učenica Jotova, koja danas živi i radi kao likovni pedagog u Beogradu.

Žaklina Nikolić direktor Centra za kulturu Kladovo, autor umetničke pokaznice „Mladen Jotov – 50 godina stvaralaštva - 1957-2007“ je na promociji, između ostalog rekla:
„Objavljivanjem ove publikacije odajemo mu zahvalnost za decenijama darovanu umetnost, sa željom da u mirnoj kladovskoj luci, u kojoj danas tek pokoji dunavski brod napravi intrigu za novo umetničko delo, nastavi da stvara sa pogledom u večnost."

Deo iz bogate riznice likovnog stvaralaštva možete videti na:
www.kladovo-kultura.org/jotov

Za ostale vesti iz kulture pogledajte arhivu vesti:

Arhiva vesti iz kulture avgust 2007. - novembar 2007.
Arhiva vesti iz kulture mart 2007. - maj 2007.
Arhiva vesti iz kulture novembar 2006. - mart 2007.
Arhiva vesti iz kulture 2004. - novembar 2006.