Dogodilo se nedavno ...

:: 24. maj 2007 ::
Centar za kulturu i Turistička organizacije opštine Kladovo priredile su otvaranje druge samostalne izložbe, slikara Miće Skrlatovića iz Kostola, pod nazivom „Zavičaj“.
Mića Skrlatović se slikanjem bavi od 1990. godine. Najčešće teme njegovog slikarstva su priroda i lepota zavičaja. Dunav, obale, stara arhitektura ključkih prostora sa svim etno obeležjima ovog kraja. Do sada je izlagao na grupnim izložbama slikara amatera u Domu kulture u Kladovu, a svoju prvu samostalnu izložbu imao je u istoj galeriji 2004. godine.
Prodajna izložba slika je otvorena u galeriji Doma kulture u Kladovu do kraja juna.
:: 11. jun 2007 ::
Centar za kulturu Kladovo među svojim prvim izdavačkim poduhvatima još 1998. godine beleži izdavanje zbirke pesama pod nazivom „Pepeljuga sa pegom na nosu“ Andree Kovačević, tada učenice V razreda osnovne škole u Kladovu.
Danas je Andrea Kovačević polaznik programa A-Smyle (American-Serbia and Montenegro Youth Lidership Exchange) I boravi u Midlothianu-u (država Virdžinija - SAD) gde je polaznik III godine Clover Hill High School. Ovaj program omogućava da 90 učenika iz Srbije i Crne Gore borave u Americi godinu dana kako bi više saznali o kulturi i mentalitetu ove države.
Nedavno je pomenuta škola raspisala poetski konkurs na temu  - etničko nasleđe, obzirom da u istoj borave deca iz celog sveta.
Andrea Kovačević je od 2000 učesnika konkursa, sa tekstom svoje pesme „ZEMLJA PONOSA“ (The land of pride) osvojila prvu nagradu  za  "Black History Month".
Talentovanoj i vrednoj Andrei, njen rodni zavičaj ovom prilikom čestita ostvaren uspeh.

:: 24. maj 2007 ::
Centar za kulturu Kladovo je za učenike Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Kladovu, organizovao predstavu “Kraljević Marko I Musa Kesedžija” u izvođenju pozorišta “Zoran Radmilović” iz Zaječara.

Pisac: Miroljub Nedović
Režija: Milutin Vesković
Scenografija / Kostim: Krstomir Milovanović
Kor: Petar Pjer Rajković
Igraju: Siniša Ubović (Pripovedač/Starac Foča/Glasnik), Predrag Grbić (Kraljević Marko), Jasminka Hodžić (Šarac), Mihajlo Zaverla (Musa Kesedžija), Selena Ristić (Guslar), Jelena Šneblić (Vlaja Gaja Raja Jugović/Dvorska luda), Zoran Đorđević (Car Lazar), Ljiljana Ranković (Vila Ravijojla), Bahrija Musić (Čobanka), Ana Sibinović, Jelena Rajić (Dvorjanke).


:: 09. maj 2007 ::
Izložba domaće radinosti u Kostolu.

:: 19. april 2007::
Centar za kulturu Kladovo, najavljuje za utorak 24. april u 20h u Domu kulture Kladovo, koncert tradicionalne muzike VASILISE -  Brankice Vasić i grupe GORA koju predvodi Vasil Hadžimanov.
Specijalni gosti koncerta su perkusionisti Bachar Khalife (Liban) i Aleksandar Petrov (Bugarska).
Brankica Vasić alias VASILISA je muzičko ime dobro poznato u Evropi i kod nas. Svojim vokalnim sposobnostima, skrenula je pažnju javnosti otpevavši nekoliko muzičkih numera Gorana Bregovića u filmovima Emire Kusturice «Arizona dream» i «Kraljica Margo», kao i numeru «Tašana» na prvom albumu «Balkanike».
Kladovskoj publici Vasilisa se predstavlja hitovima sa CD-a AMANET, koji čine izvorne narodne pesme sa područja Kosova i Metohije i Makedonije, obrađene u modernim i savremenim aranžmanima.

Vasilisa, poručuje publici Kladova:
«Kratko i duboko, bez godina i datuma, iskreno i sa verom, obraćam se Vama koji ćete poželeti da čujete moj glas. Ona godina, teška, preteška. Kola na putu za Beograd. Priština i ceo život ostaju iza njih. Sa mojim roditeljima u kolima «sedi» i mala «Marinući» harmonika. Jedino nju moj otac nije zaboravio. Muzika ih je upoznala, prepoznala i čuvala 53 godine. Moje detinjstvo bojila je muzika. Tako smo u najtežim trenucima pesmom branili svoje duše. Mog oca više nema. Umorio se i otišao ostavivši mi u amanet pesmu i malu «Marinući». Na mom Kosovu i Metohiji ostale su samo duše mojih predaka da plaču i čekaju. Na cd-u AMANET nalaze se dve pesme koje sam devedesetih napisala opraštajući se nekom svojom intuicijom od svog rodonog Kosova. Danas je gorka istina da gora ječi, a jednog dana istina će biti kasaba. Zahvaljujem se svim svojim precima, svojim roditeljima koji su mi dali prag i koren i ostavili pesmu u amanet. Ja je dajem svima vama i predajem amanet svojoj unuci.»

:: 18. april 2007::
Centar za kulturu je promovisao monografiju «Mihailo Tomić -  vreme i stvaralaštvo» autora dr Vere Jovanović istoričara umetnosti iz Novog Sada.
Život i stvaralaštvo vajara Mihaila Tomića obuhvata, bezmalo ceo 20. vek. Rođen je 1902.g. u Kladovu, preminuo 1995.g. u Beogradu.
Pripadao je generaciji posle Prvog svetskog rata koja je, radi umetničkog obrazovanja i usavršavanjam, pohodila evropske centre, pošto u razorenoj zemlji i siromašnom narodu nije bilo odgovarajućih uslova.
Bio je član Udruženja likovnih umetnika od 1929.g, jedan je od osnivača Škole za primenjenu umetnost u Beogradu.
Tomićev vajarski opus čini, do sada je utvrđeno, preko 300 radova. U toj zbirci je sadržano više zanimljivih, osobenih tema; mitoloških, paganskih, religioznih, živobitno stvarnosnih, istorisjkih, sa scenama iz berbe, ribolova, nacionalne prošlosti i borbe za slobodu, ženskih i muških aktova, psiholoških i intimnih portreta, javnih spomenika, bista narodnih heroja.
Otac Mihaila Tomića, Đorđe Tomić, rodom iz sela Rtkovo, kao imućan i ugldan čovek bio je pred Prvi svetski rat predsednik opštine Kladovo. Brat Mihaila Tomića, Živojin Tomić (1896 Kladovo-1961 Titograd) je jedan od najboljih srpskih pevača između dva rata i nosilac značajnih tenorskih partija u to vreme u Evropi.
Monografiju ovog jedinstvenog likovnog stvaraloca izdao je Centar za kulturu Kladovo, u želji da oduži dug prema svom meštaninu, kojem njegovo rodno mesto, nikada nije priredilo nijednu izložbu.

:: 15. april 2007::
Izložba domaće radinosti u Vajugi

:: 14. april 2007::
Izložba domaće radinosti u Maloj Vrbici

:: 13. april 2007::
Centar za kulturu Kladovo je pokrenuo inicijativu sređivanja spomenika kulture koji se nalaze u neposrednoj blizini objekta doma kulture u Kladovu. U pitanju su nekoliko mera zaštita, koje su se više odnosile na radove sanacije spomenika.

Očišćeni su graffiti sa glavne kapije tvrđave “Fetislam”, nameštena je otpala mermerna ploča  i postavljene su nove bočne ploče na Spomeniku Vuku Stefanoviću Karadžiću, postavljena je odlomljena Davidova zvezda na Spomeniku jevrejskim žrtvama.

Direktor Centra za kulturu Žaklina Nikolić, ističe:”Bez ozbiljnijeg pristupa lokalne zajednice po pitanju zaštite spomenika kulture, koje je vezano za razvoj opštine Kladovo, neće biti rezultata, a zub vremena će ostaviti svaki dan sve više tragova na svim spomenicima, počev od tvrđave “Fetislam”, ostataka Trajanovog mosta, pa do mnogobrojnih spomenika koji su posvećeni nekom od bitnih istorijskih događaja za našu opštinu. Svojom inicijativom I primerom, pozivamo I ostale da obrate pažnju na svoje vredne tragove iz istorije."

Spomenici su sanirani u saradnji sa fabrikom “Huber” d.o.o. iz Kladova
Posetite http://www.huber.co.yu
:: 05. april 2007::
Svojevrsni poetski praznik mladih, Smotra recitatora “Pesniče naroda mog” održava se već četiri decenije, pod okriljem Saveza amatera Srbije, a sprovodi se u svim opštinama širom Srbije.
Ovu manifestaciju je organizovao I Centar za kulturu Kladovo, I pri tom okupio najbolje kazivače, osnovnoškolskog I srednjoškolskog uzrasta sa područja opštine Kladovo.
Od 50 učesnika smotre, izabrani su najbolji, koji će opštinu Kladovo predstavljati na regionalnoj smotri.
Žiri je nagradio sledeće učenike; Stanojević,Željko iz Brze Palanke, Dimitrijević Maja iz Kladova, Ilić Tamara iz Podvrške (mlađi uzrast). Petković Jovana, Udilović Ana I Kerebić Stefan (srednji uzrast). Vuković Jovana, Gavrilović Katarina, Greb Nevena, Milojković Miloš I Petrović Aleksandra iz Kladova (srednjoškolski uzrast).

:: 02. april 2007::
Centar za kulturu Kladovo najavaljuje za sredu 04. april gostovanje renomirane pozorišne kuće iz Beograda “Atelje 212”, koja će izvesti predstavu “Džepovi puni kamenja” pisanu po tekstu Meri Džouns.
Žanrovski drama u užem smislu. Tema je sudar svetova: sveta filmske iluzije Holivuda i sveta realnosti malog, siromašnog, irskog sela u oblasti Keri. Naime, u malom irskom selu snima se holivudski film, pa je celo selo angažovano, što da statira, što da iznajmljuje sobe i ugošćuje filmadžije. Sledeći nivo sudara svetova je sudar realnosti Irske i holivudske predstave o Irskoj, o kojoj je u filmu reč. Niti američka filmska zvezda zna da govori irski, kao ni njen partner koji igra irskog seljaka, niti engleski reditelj poznaje i mari za istinski irski mentalitet. Statisti koji učestvuju u filmu su pravi irski seljaci i oni se čude i podsmevaju toj klišeiziranoj slici o sopstvenim životima, ali im to donosi značajne prihode, pa pristaju da učestvuju u snimanju filma. S druge strane, oni su fascinirani holivudskom mašinerijom za proizvodnju snova, pojavom filmskih zvezda i svetom filma uopšte. Statiranje u filmu im razbuđuje maštu i želju da i sami pišu za film i da ga prave. Čarli, jedan od dvojice glavnih protagonista ima napisan scenario koji se nada da će uspeti nekom da proda za vreme snimanja. Na kraju će, uz pomoć svog novostečenog druga, statiste Džeka, njih dvojica osmisliti svoj film baš o snimanju ovog filma i taj film će nositi naslov ove drame. U filmu će glavni junaci biti baš oni, gubitnici i autsajderi, irski statisti i film će govoriti o malom Šinu Harkinu, koji se drogiran udavio sa džepovima punim kamenja tokom snimanja holivudskog filma zbog sloma svojih filmskih iluzija.
Sa idejnog stanovišta ova drama je višestruko zanimljivo sačinjena. U njoj se na nekoliko nivoa prepliću i sudaraju svetovi. Na nivou radnje dvostruko se sudaraju iluzija i realnost, filmska realnost i životna realnost, pa zatim filmska iluzija i filmska realnost, pa životna iluzija i životna realnost. Sa druge strane, opet sudaraju se pozorišna realnost drame koja se igra na sceni i scenska iluzija koju dva glumca proizvode igrajući sve likove, a ima ih ukupno 16, i prostore o kojima dramska priča govori.

Igraju:

Nenad Jezdić	Nebojša Ilić

:: 29. mart 2007::
U galeriji Doma kulture priređena je promocija knjige «Izveštaji i naredbe komesarske uprave i Nedićeve vlade za okrug Zaječarski 1941 – 1942» u izdanju Istorijskog arhiva iz Negotina.
Gosti na promociji; priređivač Božidar Blagojevic i v.d. direktor Istorijskog arhiva u Negotinu Nenad Vojinović.
Recezent ove knjige, Dr Petar Opačić, između ostalog kaže:
«Ovaj rukopis sadrži predgovor priređivača o zbirku originalnih dokumenata marionetskih organa vlasti u Srbiji: «Komesarske uprave» Milana Aćimovića i «Vlade narodnog spasa» generala Milana Nedića za period od maja 1941. do kraja 1942.g. Publikovanje ovih dokumenata ima veliki značaj, jer se tako popunjava jedna velika praznina u dosadašnjem selektivnom izboru dokumenata i subjektivnom prikazivanju prilika pod nemačkom okupacijom u istočnoj Srbiji od strane pisaca koji su glorifikovali partizanski ili četnički pokret u istočnom delu Srbije.
Ova dokumenta, naime, omogućavaju da se stekne sveobuhvatni uvid u prirodu i metode nemačke okupacione politike u Srbiji, u Drugom svetskom ratu, pretvaranje zatečenih predratnih organa vlasti u neposredne izvršioce politike i ciljeva okupatora radi održavanja reda i mira i suzbijanje pobunjeničkih pokreta. «

:: 25. mart 2007::
Centar za kulturu Kladovo je otpočeo akciju obilaska mesnih zajednica opštine Kladovo sa ciljem da se u domovima kulture i školama, organizuju izložbe domaće radinosti i narodnih rukotovorina.
Mesna zajednica Kladušnica je prva okupila vredne domaćice iz ovog podunavskog naselja. Kladušnica ima bogatu istorijsku prošlost. To je jedno od najstarijih naselja u opštini Kladovo. Pominje se još 1738. godine kao Gradištica, a potom kao Zerna i Šajna. Još 1836. godine imalo je izgrađenu Srpsku pravoslavnu crkvu. Mušku i žensku osnovnu školu dobilo je dve godine kasnije. Selo su osnovali lađari koji su izvlačili dereglije uz Dunav kroz Đerdap. Kasnije se na desnu obalu reke doseljavaju povratnici iz Vlaške, tako da 1846. godine Kladušnica ima 81. kuću.
Danas ovo naselje broji oko 900 stanovnika.
Na izložbi, koja je priređena u holu osmogodišnje škole, izloženi su  vezeni, tkani, pleteni i heklani radovi, kao i nošnja stara oko 100 godina.
Najbolji radovi su novčano nagrađeni.

:: 20. mart 2007::
Knjiga Bez volje Božije ništa ne biva (Književno društvo «Sveti Sava», Beograd 2006.) je zbirka razgovora na temu vere, kulture i nacije. Intervjui su objavljeni u Prvavoslavlju u perioduod marta 2005. do septembra 2006., a sagovornici su ličnosti iz javnog života; Dušan Kovačević, Matija Bećković, Zoran Kostić-Cane, Nebojša Antonijević-Anton, Dragutin Topić,    Ljubomir Simović, Pavle Aksentijević, braća Teofilovići, Svetlana Stević, Dragan Tarlić, Aleksandar Naumov, Milo Lompar, Nebojša Dugalić, Jovan Radulović, Aleks Vukadinović,Slobodan Trkulja, Miro Vuksanović,otac Stamatis Skliris, Staniša Nešić, Kosta Bradić ...Pored razgovora na temu vere, kulture i nacije, knjiga sadrži iputopise sa Kosova i Metohije koje je autor knjige,Violeta Vučetić, posetila u više navrata tokom 2005. godine. Misao vodilja knjige je Malroova rečenica «Dvadeset prvi vek će biti vek religioznosti ili ga neće biti». Ideja je bila da se na jednom mestu nađu odgovori na ključna pitanja; gde se danas nalazi srpski narod, koliko su duboke i korenite duhovne promene, kolika je snaga duhovne obnove, smisao Kosova i Metohije kao duhovne vertikale i arhetipa. Po objavljivanju knjige Bez volje Božije ništa ne biva, koautorski sa Stanišom Nešićemnapravljen je dokumentarno-igrani film istoimenog naziva u čijem podnaslovu stoji; Život Srba na Kosovu i Metohiji titlovan na francuski, engleski i ruski jezik koji već ima svoj put po Srbiji i inostranstvu. U oba slučaja, izbegnuta je malodušnost i patetika, a akcenat stavljen upravo na jačanje vere, nade i ljubavi u duhovnom preporodu pojedinaca što jeste dobar način za početak promene postojećeg stanja stvari

:: 12. mart 2007::
Biblioteka Centra za kulturu, je u prvom tromesečju rada u ovoj godini, prinovila bibliotečki fond za 355 naslova. Kupljene su knjige od renomiranih izdavača poput: «Narodna knjiga», «Laguna», «Dereta» i «Geopoetika».
Trenutno, knjižni fond iznosi 28.337 publikacija.
Do sada je upisano oko 400 korisnika.
Članarina biblioteke je, od 300 dinara za učenike i nezaposlene, pa do 500 dinara za zaposlena lica.
Biblioteka radi svakog radnog dana od 08,00 do 20,00 sati. Izdavanje knjiga se odvija kroz odeljenje za odrasle i dečje odeljenje. Biblioteka ima izdvojen zavičajni fond i referentnu zbirku – fond retkih i starih knjiga.
U želji da unapredimo informatički rad biblioteke, postali smo punopravni član i korisnik bibliotečko – informacionog sistema COBISS.SR.
Tim korakom zakoračili smo u sistem «Virtuelna biblioteka Srbije».

O ovom najsavremenijem programu možete više saznati na www.nbs.bg.ac.yu

:: 06. mart 2007::
Centar za kulturu Kladovo, najavljuje za četvrtak 15. mart, koncert Biljane Krstić i “Bistrik” orkestra, koji će promovisati album “Tarpoš”.
Na albumu “Tarpoš” nalazi se 12 pesama etno pop orijentacije, muzike kojom su Bilja Krstić i Bistrik orkestar stekli svetsku slavu. Naziv “Tarpoš” označava veliku žensku kapu u narodnim nošnjama Srbije i Balkana što u potpunosti opisuje pesme koje se na albumu nalaze. One su jednostavne, raskošne i ljupke. Naime, spajanjem narodnog pevanja i punog orkestarskog zvuka, Bilja Krstić i Bistrik Orkestar su oživeli pesme koje imaju celovitu priču i sve balkansko stavili pod jednu kapu.
Pesme se ljuljaju u kočiji, trče poljem, mirišu na dunje, tuguju za dragim…
Album je rađen od avgusta 2005. do marta 2006. godine, producent je Voja Aralica.
U najavi koncerta, Biljana Krstić, poručuje već poznatoj publici u Kladovu;
“Tarpoš čije ukrasno pero čine pesme koje sam odabrala i zavolela. U njima je deo mene I sigurna sam da će svaka, ponaosob, naći predanog slušaoca koji će prepoznati moje namere – ozbiljne ali jednostavne i iskrene.
I ništa više ne bih menjala. Stojim iza svake fraze, melizma, uzdaha, iza svake emocije koje se može naslutiti. Stojim ispred Bistrik Orchestra i prijatelja koji su istrajali prateći me u iscrpnom radu.
Želim da verujem da je moje istraživanje starih napeva, maleni doprinos za nezaborav. Dođite u Dom kulture Kladovo u četvrtak 15. marta da se zajedno družimo i uživamo u bogatstvu  naše tradicionalne muzike”.

Posetite http://www.bilja.co.yu

Za ostale vesti iz kulture pogledajte arhivu vesti:

Arhiva vesti iz kulture novembar 2006. - mart 2007.
Arhiva vesti iz kulture 2004. - novembar 2006.